Ostali nasveti

Dnevnik mame Lucije, 2. deo: Upoznavanje sveta

Pet meseci. Ako mi se činilo da su nam se, kao petočlanoj porodici, prva četiri meseca odvijala u neverovatno mirnom ritmu, peti kao da mi je promakao, da ne sustižem, da sam tamo, a samo zažmurim i već sam u drugom filmu.


Pet meseci. Ako mi se činilo da su nam se, kao petočlanoj porodici, prva četiri meseca odvijala u neverovatno mirnom ritmu, peti kao da mi je promakao, da ne sustižem, da sam tamo, a samo zažmurim i već sam u drugom filmu. Taj čudni i na neki način novi osećaj pratio me je polovinu poslednjeg meseca i želela sam da ga se otresem, a nisam znala kako. Bio je negde tamo. Novi zbog toga što svesno izbegavam rečenice „Kuda je otišlo sve to vreme?“ ili „Kada su deca toliko porasla?“ Želela sam da budem prisutna ovde i sada, više od onoga što sam govorila sebi: „Lucija, prisutna si u odnosu s decom, ti i Filip izvajate vreme za vas“, nisam znala šta da uradim s tim osećanjem. 

Eto, bliži nam se septembar, mesec postavljanja rasporeda, i konačno mi je sinula lampica. „Bio je mesec kada je dečji raspust i mužev odmor“, pomislila sam. Bio je mesec najavljenog odmora, nenajavljenih, a predivnih porodičnih izleta, na brzinu dogovorenih poseta najmilijima. I shodno tome, bilo je manje ritma u mom rasporedu i, shodno tome, manje rutine koja mi je tako omiljena – ujutru tuširnanje, doručak, buđenje i sređivanje starijih dvoje za vrtić, Hana, koja sve posmatra na jastuku, odlazak u vrtić i zatim njeno prvo spavanje u toku dana i moja jutarnja šetnja kada ubrzam korak i nadišem se svežeg vazduha. Ova rutina odgovarala je obema i kada Hanu gledam poslednje nedelje, primećujem da je – rutina – nedostajala i njoj. Prepodnevni mir da može da se naspava.

Jutarnja rutina s troje dece

Iako se svaki dan odvija malo drugačije, jutarnja rutina mi je zaista omiljena i toga sam postala svesna tek kada je više nije bilo. I mesec se odmotao skoro toliko brzo kao što se okreće naša Hana s leđa na stomak i upoznaje svet. Ako je još pre mesec, mesec i po dana sve bilo statičnije, došao je trenutak kada nije nužno da ću Hanu pronaći tamo gde sam je ostavila pre nekoliko minuta. Kod drugog deteta smo uz jastuk na podu postavili veliko ogledalo – zanimljivo za bebu koja se gleda u njemu (a do pune godine uopšte ne zna da gleda sebe:)), a i za našu prvu devojčicu, Saru, koja je velika obožavateljka plesa, haljinica koje se vrte i nastupanja uopšte. Ogledalo su nam napravili po meri, dimenzija 1,5 x 1 m i korisno je za sve članove – i za nas kada se stariji nestašci kriju iza kreveta i u uverenju da ih ne vidimo naprave neku prevaru, a mi sve zajedno vidimo sa sasvim drugog kraja sobe. 1 : 0 za roditelje :). Iako se starija deca mnogo igraju i u dečjoj sobi, glavni deo za igranje još uvek predstavljaju podloga za igranje i prostor oko Hane. Pobednička kombinacija – malkice posmatra njihovu igru, svojim prisustvom i osmehom razveseljava i njih.

Istraživanje sveta

Polako će Hana početi da puzi – kao roditelj nikada ne znaš kada će se dogoditi ti razvojni, graničnici pokreta i svaki put iznova konstatuješ šta će značiti za porodicu. Što je zagonetka kod prvog (npr. sa donjih polica pomeriti teške knjige i podesiti taktilne, za bebu odgovarajuće igračke, sakriti kablove...), sada će kod dva raspojasana mališana biti sasvim nova dimenzija i mislim da će mi lego kocke i perlice predstavljati najveći izazov. Pošto je najmlađa od svih troje i najoralniji tip deteta i sve, zaista, baš sve stavlja u usta... Ali, tu je već tema narednog meseca: uvođenje guste hrane. 
Koliko predivno je ljudsko biće. Na svet dolazi potpuno bespomoćno, nesposobno da se brine o sebi. Potreban joj je topao dodir, mleko i spavanje. Prolazi pet meseci, a razmišljaš o organizaciji stana, da istraživanje sveta za te male tamne oči bude što prijatnije, spontano, po meri deteta. A setiš se da je tako samo u bezbednom skloništu kod kuće (i prilagođenim prostorijama), sve drugo je svet gde će morati da se, kao i svi pre nje i svi posle nje, nauči da ustaje, pada i sakuplja. I baš poslednje je najvažnije u životu.

Lucija je mama dve devojčice i sinčića, kao i Filipova žena. Svakog meseca će s vama deliti zapis o raznolikom porodičnom životu. Pisaće zapise koji su povezani s materinstvom, iako je svesna da je važno da je ostvarena najpre kao žena, a tek zatim kao žena i mama. Veliki deo njenog života čine i muzika i aktivno provođenje vremena u prirodi kao i dobra kafa u kvalitetnom društvu.

Foto: @aluna.life