Naučite da negujete dete, da ga držite i efikasno provodite prve zajedničke dane

Mlad čovek se razvija kroz doživljena iskustva. Vaši dlanovi su bebin prozor u svet i omogućavaju da pravilno funkcionišu životne sile. Naučite kako možete da podržite razvoj vaše bebe uz pravi način podrške i nege.

Važno je koliko pažljivo negu i ljubav pružate svom odojčetu. Često se dešava da osećamo ljubav, ali ne znamo da je detetu izrazimo svojim telom, odn. pokažemo. Hvatanje je često nepotrebno kruto, prsti se stežu i emituju nesigurnost i strah, bez obzira na to što prema bebi osećamo samo ljubav. Beba treba da aktivira svoj razvoj kroz naše ruke i hvatanje, kao i da oseti ljubavni odnos i negu.

Pomoću koraka „Razvojnih Funkcionalnih Hvatanja pedokinetike®“ možemo usaglasiti potrebe deteta s načinom svog omiljenog postupanja. Savesnom upotrebom RFP®  možemo u odnosu sa svojim detetom znatno aktivirati njegov razvojni kapacitet.

Osnovnih 10 koraka RFP® za podršku nezi, koji su preduslov za zdrav dodir i razvojni odnos sa detetom:

1. Otvoreni meki i čvrsti dlanovi koji drže i ne stiskaju.
2. Prsti su voljni i usmeravaju bez stiska. Prepoznaju smerove kretanja i usmeravaju.
3. Pomake činimo celim telom, a ne samo rukama. Uključujemo celo telo i počinjemo pomeranje u svojoj karlici, Dete pomeramo kružnim pokretima i razlikujemo promene težišta.
4. Pažljivi smo i reagujemo na disanje.
5. Telom pravimo meke pokrete koji su odlučni i svaki put proističu iz naše karlice.
6. Pomeranjem oslonca klizimo dlanovima preko deteta i pružamo oslonac otvorenim dlanom.
7. Nos deteta uvek gleda u pravcu zemlje i 45° levo ili desno.
8. Razlikujemo tempo pomeranja i prilagođavamo ga detetovoj reakciji opuštanja (prilikom spuštanja težišta opušta telo nadole i uz to ne zategne telo) i aktivno podizanje (kada voljno podigne i ne zategne telo).
9. Zamahujemo spuštenim kolenima u različitim ritmovima i nudimo pauze da dete reaguje opuštanjem. Zamislite da stopalima stojite u bačvi s grožđem u kojoj stiskate sok. Pritiskamo neravnomerno i prvenstveno različitom težinom.
10. Dete ljuljamo i ne tresemo. Ljuljanje znači spuštanje u kolenima i puštanje da nas ljuljanje podigne. Ljuljanje različito traje u različitim pravcima. Ruke grle i kreću se kao reakcija na pomeranje u kolenima i karlici. Nikada ne pravimo pokret samo rukama.

Dete na taj način:

• primećuje granice unutar sebe – oblikuje osećaje i smisao postojanja u sebi;
• organizuje strategije zaštite i kontrole svog rada;
• podiže unutrašnju motivaciju i samoaktivaciju;
• reguliše tonus mišića;
• uspostavlja neutralan položaj skeleta i aktivira njegov zadatak stabilizacije i oslonca;
• otvara slobodan put ka razvojnom kapacitetu koji jedino tako može da razume dinamiku razvojnih snaga procesa sazrevanja.

Kako podižemo bebu na ramena?

1. fotografija – Zagrljaj, ne stisak

Dete ne hvatamo prstima.  Detetu kažemo da se okrene i otvorenim dlanom ga prihvatimo i tek zatim zagrlimo.

1. fotografija – Okretanje u zagrljaj dlanovima

Na kretanje pozovemo mekom rukom na mestima karlice deteta. Tek kada se telo voljno okrene, zagrlimo trup.

1. fotografija – Meki okrenuti dlanovi

U pravcima kretanja se igramo i voljno preusmeravamo kretanje.  Na taj način dete učestvuje opušteno i koristi samo odgovarajuće mišićne kontrakcije za kretanje.

1. fotografija – Podrška koja aktivira

Pokretanje iz karlice roditelja omogućava unutarnji mir deteta i osećaj sigurnosti. Podrška koja se aktivira jasno se pokazuje tako što dete raširi prste i uspostavi sopstvenu kontrolu uspravljanja i održavanja stabilnog položaja. Položaj je koristan za uspostavljanje prave aktivacije fleksora i ekstenzora trupa. Za podrigivanje, za budno posmatranje sveta. Za uspavljivanje.

Joj, a šta je s glavom?

Da biste razvili stabilnost glave nije neophodno da je držite uz svesnu podršku i dobro uspostavljen RFP®. Smisao i funkcija glave nije da miruje. Neophodno je da budemo pažljivi i da vodimo računa o razvoju funkcije vratnih pršljenova. Podupiranjem glave pri kretanju u ravnim pravcima i sa detetovim nosom usmerenim u plafon, ne pružamo zdravu podršku. Samo sebe uveravamo da smo bezbedno spustili bebu.

Svaki položaj glave iznad ramena i karlice, bez obzira na naše ljubavno ogovaranje, aktivira nezdrave obrasce održavanja stabilnosti i funkcionisanja. Kontrolna funkcija glave je u tom slučaju osiromašena. Kada takvih prihvata preko dana ima previše, stvaramo previše nezdravih obrazaca u poređenju s potrebnim iskustvima za zdravi razvoj. Ovim usmeravamo dete u rigidan stav i ne aktiviramo razvojne potencijale, već pokrećemo razvoj smanjenih kombinacija regulacije mišićnog tonusa i nefunkcionalnog postavljanja stabilnog skeletnog zadatka.

Međutim, nikada i ni pod kojim uslovima nije dozvoljeno podizati dete uspravno bez držanja glave. Potpuno siguran i anatomski razvojni položaj je kada nos deteta gleda u pod. Visi nadole. Uz dobar oslonac trupa dlanovima i povoljnim pravcima kretanja.

Andreja Semolič

Razvojna osnivačica pedokinetike®