Najčešća pitanja u vezi s uvođenjem čvrste hrane kod odojčadi

U pripremi su nove preporuke odn. nove smernice za uvođenje hrane kod odojčadi koje priprema Nacionalni institut za javno zdravlje. Po novom, neće biti više strogo određeno kada treba da se uvede pojedinačna namirnica jer je dokazano da rano uvođenje namirnica koje sadrže sastojke sa alergenima (gluten, jaja, mleko, orasi), nije uzrok za razvoj celijakije ili alergija. još uvek se preporučuje da decu isključivo dojite do navršenog šestog meseca, a zatim postupno, na inicijativu deteta i uzimajući u obzir njegovo interesovanje uvodite čvrstu hranu. Još uvek je na prvom mestu povrće koje možete još u početku, u malim količinama, kombinovati sa različitim žitaricama, krompirom, mlevenim orasima, jajima... Prilikom uvođenja čvrste hrane kod deteta, čiji je barem jedan roditelj alergičan, odnosno detetu koje je prevremeno rođeno ili ima određene zdravstvene probleme, a uzimajući u obzir uvođenje čvrste hrane uvek se posavetujte s odabranim pedijatrom.

Kako i kada početi s uvođenjem čvrste hrane? koje su najbolje metode?

Čvrstu hranu počnite da uvodite onda kada dete pokaže interesovanje odnosno znake da ga hrana interesuje. Prvi znaci su da s interesovanjem prati hranjenje odraslih, da uz to mljacka, da palaca jezikom, rukom pokazuje hranu, govori „amam“ itd. Signali ove vrste se obično pojavljuju oko šestog meseca (moguće i neki dan pre ili neku sedmicu kasnije). Sačekajte takve signale i zatim ispitajte. Ako dete do sedmog meseca još uvek odbacuje hranjenje, probajte igrom, komadićima hrane koji su različitih boja i oblika... Prilikom uvođenja hrane morate voditi računa i o tome kako dete sedi. Poželjno je da ga još na početku uvođenja hrane imate u naručju jer je tako u najprirodnijem položaju.

Preporučljivo je da se najpre uvodi povrće, postepeno možete da dodajete žitarice, jaja, meso, ribu voće... Neka deca će odbijati povrće, druga meso, ne očajavajte i nekoliko puta isprobajte – ljubazno i nenametljivo. Neka vas ne brine ako dete u početnim fazama uvođenja ne pojede više od kašičicu ili dve odnosno hranu ispljune. To je sasvim normalno. Pustite ga da hranu okreće, da je stavi u ruku, da je proba, baci i da se s njom igra. Ostavite mu vreme da se navikne da je upozna i proba.

Ne savetujemo bilo kakvu drugu dodatnu animaciju prilikom hranjenja, kao što su npr. pametni tableti, telefoni. TV-ekrani, igračke, itd. jer sve to dete sprečava da autentično upozna hranu.

Količinski neka vas ne brine koliko dete stvarno pojede, barem dok god kombinujete uvođenje čvrste hrane s dojenjem ili hranjenjem na flašicu jer će zdravo dete normalno dobijati na telesnoj masi. Ne opterećujte se merenjem obroka i odmeravanjem količina, radije posmatrajte dete i hranu okusite zajedno. Neka vas pritom posmatra i vidi da prilikom hranjenja uživate.

Šta učiniti ako dete odbija hranu?

Postoji nekoliko razloga za odbijanje hrane. Možda je najčešći taj da dete ne poznaje ukus ili arome namirnica koje uvodite. Potpuno je prirodno da u tom slučaju hranu ispljune. Treba neko vreme (od 3 do 5 dana) da se na nepoznati ukus dete navikne, a prvenstveno je važno da roditelji ne odustanu prebrzo i detetu omoguće da se upozna s novim ukusima. Plod se još u majčinom stomaku navikava na arome hrane koje trudnica konzumira i zato savetujemo svim trudnicama da jedu zdravu i raznovrsnu hranu i ne sprovode dijete ako za to nema potrebe. Isto važi i za majke koje doje jer se dete i preko majčinog mleka upoznaje s različitim ukusima i aromama, što sve doprinosi lakšem uvođenju čvrste hrane. Trudnice treba da budu pažljive kod namirnica koje predstavljaju rizik za mikrobiološku infekciju; to su prvenstveno nedovoljno termički obrađene namirnice (opasnost mikrobiološke infekcije – sirovo mleko, jaja, meso).

Dete se uči da se hrani i posmatranjem svog okruženja. Neka sedi sa vama za stolom i posmatra vas prilikom hranjenja. Ako porodica priprema obroke i konzumira hranu radosno i slasno, a prvenstveno opušteno, pre ili kasnije će početi da uživa i dete. 

Šta je metoda BLW – uvođenje čvrste hrane po želji deteta?

Iskustva pokazuju da je metoda hranjenja na „detetovu inicijativu“ (metoda BLW), kod koje se hrana isečena na komadiće nudi detetu u manjim zalogajima preporučljiva, a prvenstveno bezbedna i zabavna za dete. Preporučuje se svoj deci koja su zdrava i normalno stiču telesnu masu. Metoda BLW omogućava da se dete upoznaje s različitim oblicima, strukturama, ukusima, bojama i mirisima namirnica. Mališani se navikavaju na žvakanje, hranu sami dodiruju i unose u usta, biraju komadiće koji su im zanimljivi, ukusni, privlačni. To podstiče razvoj motorike i koncentraciju. Dete pritom treba posmatrati i ne terati ga da jede. Hrana treba da bude dobro prokuvana na početku uvođenja i takve strukture da ne predstavlja rizik za aspiraciju, odnosno takve strukture da je dete može progutati odnosno ispljunuti ili iskašljati. Smatra se da prilikom uvođenja hrane uvek treba da bude prisutna odrasla osoba bez obzira na metodu uvođenja hrane.

Kakva je optimalna količina hrane koju treba da proguta dete u jednom obroku?

Ako je dete zdravo, živahno, normalno se razvija i normalno dobija na telesnoj masi, možemo da budemo uvereni da pojede onoliko koliko mu odgovara i koliko mu treba. Gladno dete nije srećno ni zadovoljno jer uskoro nam stavlja do znanja da mu je potreban obrok – prvenstveno u prvim mesecima uvođenja kada se dete još uvek doji ili pije mleko na flašicu. Praćenjem njegovih osećanja i reakcija pre ili za vreme hranjenja, biće vam jasno kada ima dovoljno i kada bi možda htelo još. I roditelji nemaju sve obroke količinski jednake.

Kako je s uvođenjem masti?

Deca veoma dobro koriste masti, efikasno ih apsorbuju i koriste kao izvor energije. Kretanjem, masti brzo potroše. Masti biljnog (ulja) kao i životinjskog porekla (maslac) najlakše dodajete u povrtne kašice, tako začinite i poboljšate njihov ukus. Prvenstveno kod dece koja nisu strasni gurmani, možete tako poboljšati i kalorijski pojačati jela. Najpreporučljivija su hladno presovana ulja, kao što su ulje repice i orahovo ulje. Ovakva ulja dodate na kraju, kada je jelo već skuvano (pripremljeno), tako sačuvate sve važne sastojke u uljima. Za termičku obradu prilikom pripreme jela koristite ulja koja su tome namenjena i možete da ih zagrevate. Ukus jela možete poboljšati i dodavanjem maslaca ili pavlake.

Kako uvodimo namirnice koje sadrže alergene?

Prema zvaničnim smernicama koje u Sloveniji važe do povlačenja, s uvođenjem namirnica koje sadrže alergene malo smo oprezniji. Prema novim smernicama koje su u pripremi i koje će zameniti postojeće smernice kada budi objavljene, u malim količinama možete uvesti gluten i žumance ili belance, orašaste plodove, mleko, itd., još od samog početka uvođenja hrane. Gluten ćete moći da dodate u povrtne i voćne kašice u količini jedne čajne kašičice, zatim količinu postupno povećavajte. Količina kravljeg mleka ne treba da prelazi 1 dl dnevno. Orašaste plodove možete da sameljete i da ih zamešate u kašice, možete dodati i puter od kikirikija.

U slučaju potvrđene alergije ili osetljivosti kod roditelja, preporučljivo je posavetovati se s pedijatrom i na osnovu njihovog mišljenja pripremiti plan uvođenja problematičnih namirnica jer postoji verovatnoća da će se alergijska reakcija pojaviti i kod deteta.

Može li dete da jede med?

Med se ne uvodi ili dodaje do navršene jedne godine ni u jednom obliku, ni u čaju, ni na kašičicu, ni u kašicama. U medu su određene bakterije koje mogu da izazovu botulizam i iznenadnu smrt deteta. 

Koliko tečnosti treba da pije dete?

Zdravom, normalno razvijenom detetu, a prvenstveno isključivo dojenom detetu nije potrebna dodatna tečnost. S uvođenjem čvrste hrane počinje se i sa uvođenjem tečnosti. Preporučljiva je voda ili nezaslađeni čajevi. Prema novim smernicama, ne preporučuje se preterano dodavanje čaja od komorača ili anisa jer sadrži određene molekule koje deca teško metabolišu u jetri. Najbolje je da se još u početku ponudi tečnost iz čaše ili šoljice ili kašičicom.

Do kada se preporučuje dojenje odn. kada početi s uvođenjem guste hrane?

Isključivo dojenje podržavamo do navršenog šestog meseca, a zatim pokušajte da uvodite čvrstu hranu. Neka deca još pre šestog meseca počinju da pokazuju znake da bi pokušali i nešto drugo osim majčinog mleka, a neki nešto kasnije, i jedno i drugo je normalno. Hranu ponudite detetu onda kada je za nju spremno i nemojte ga terati ako hranu odbija, pokušajte samo da ga odgovarajuće podstaknete da postane zainteresovan za hranu.

Kako je s uvođenjem mesa? Kakve su preporuke u pogledu veganske ishrane?

Meso možete da uvodite skoro odmah odnosno ubrzo posle prvih ukusa povrća. Uvodi se meso mladih životinja jer meso tako ima manje akumuliranih štetnih materija (teški metali). Mlevena govedina, zec, piletina, kasnije govedina i riba, a na kraju svinjetina.

Ako roditelji žele da hrane dete bez mesa, preporučujemo savet s pedijatrom. Veganska ishrana se inače ne preporučuje svoj deci do 18. godina, a dozvoljena je samo takozvana lakto-vegetarijanska ishrana.

Kako je sa začinima?

Ne preporučujemo pikantnu hranu. Do 1. godine ne uvodite ni soli ni šećer.

Kako je s glutenom i uvođenjem žitarica?

Namirnice s glutenom po novim smernicama u minimalnim količinama dodajete već odmah na početku, a zatim se količina glutena odnosno proizvoda koji sadrže gluten postupno povećava.

Šta je odgovarajuća popodnevna užina za dete?

Najpotpuniji mogući obrok: žitarice u kombinaciji sa mladim sirom, jogurtom, kao i s mesom, jajima, šta god voli dete i što volite i vi.

Dete odbacuje povrće, šta uraditi?

Najpre treba s roditeljima proveriti da li ga jedu, kako ga pripremaju i koliko rado ga konzumiraju? Ukoliko kod kuće imate baštu, uključite dete u pripremu povrća (branje povrća u bašti, pranje, sečenje, kuvanje), neka vas pritom posmatra i zatim pojedite povrtni obrok. Ukusno ga začinite biljnim uljima ili maslacem. Učinite ga šarenim, sastavite zanimljivu sliku, ostavite da dete proba i rukama.

Kakve su preporuke u pogledu biljnih napitaka (pirinčano, ovseno mleko)?

Biljni napici u procesu uvođenja nisu preporučljivi. Napici su slatki i ne dostižu kalorijsku vrednost majčinog mleka ili mlečne formule. Pirinač je takođe problematičan jer može sadržati tragove arsena, koji ostaje u zemlji ili  u pirinču kao posledica prskanja polja pirinča. Slično važi i za soju, prvenstveno hranjenje dečaka ovim napicima zbog eventualnih sadržaja fitoestrogena nije preporučljiv.

Pogledajte video-razgovor s doc. dr Egenom Benedikom na Facebook stranici Frutek.