Ishrana dojilja - potrebe za energijom i hranljjvim materijama

Humano mleko zdravih majki najbolja je hrana za odojče u prvih šest meseci života i ima nezamenljivu prednost u odnosu na druge načine ishrane jer obezbeđuje optimalan rast, razvoj i zdravlje bebe.
DojiljaHumano mleko zdravih majki najbolja je hrana za odojče u prvih šest meseci života i ima nezamenljivu prednost u odnosu na druge načine ishrane jer obezbeđuje optimalan rast, razvoj i zdravlje bebe. Da bi dojenje bilo uspešno, nije uvek dovoljna samo želja, odluka majke da doji i kao ni stimulacija koju izaziva sisanje bebe. Uspešno dojenje takođe zavisi od drugih faktora, onih genetskih, kao i od starosti i zdravlja majke. U tom pogledu je zdrava i ravnomerna ishrana majke za vreme trudnoće od izuzetnog značaja. Naime, u toku trudnoće odvija se ubrzan prenos hranljivih materija sa majke na plod, koji ima prednost u snabdevanju hranljivim sastojcima. U toku dojenja je vrlo važno za organizam dojilje da obezbeđuje energiju za nesmetano i kvalitetno stvaranje mleka (laktaciju) na šta delimično utiču zalihe masti stečene za vreme trudnoće, a delimično hrana koju unosi.

Potrebe dojilje za energijom i hranljivim materijama

Potrebe za energijom kod dojilja su nešto veće nego za vreme trudnoće. Mlečne žlezde dnevno proizvode od 600 ml do 850 ml mleka. Vrednost energije u ljudskom mleku iznosi 67 kcal/100 ml, što znači da majka u prvih šest meseci dojenja mora da poveća svoj osnovni unos energije u proseku za 500 do 600 kcal dnevno. Dovoljan unos energije i hranljivih materija obezbeđuje nesmetano stvaranje i izlučivanje mleka, a istovremeno brine o zdravlju majke. Ukoliko je unos energije, belančevina, vitamina i minerala u velikoj meri mali, organizam crpi potrebe iz majčinih zaliha što može štetiti njenom zdravlju. 

Dojilje obično imaju povećan apetit i jednostavno pokrivaju dodatne potrebe za energijom. Ipak, potrebno je upozoriti da u poslednje vreme sve više dojilja želi da prebrzo stekne težinu i figuru kakvu su imale pre trudnoće. Pri tome, one moraju da budu svesne da ova želja nepovoljno utiče prvenstveno na sastav mleka, jer se iz zaliha masnoće majke u mleko izdvajaju i nečistoće. Stroge dijete za mršavljenje za vreme dojenja zbog toga ne savetujemo. Dojilji se preporučuje uravnotežena (prilagođena energetskim potrebama) ili umereno negativna, raznovrsno kombinovana ishrana uz izbor kvalitetnih namirnica i redovna umerena telesna aktivnost. 

Potrebe za ugljenim hidratima su kod dojilja nešto veće nego za vreme trudnoće Ugljeni hidratijer predstavljaju glavne hranljive materije koje organizmu obezbeđuju energiju. Zbog toga se preporučuje da dojilja koristi namirnice obogaćene ugljenim hidratima u svim dnevnim obrocima. Prednost u ishrani imaju kvalitetni ugljeni hidrati obogaćeni celuloznim vlaknima (integralni hleb i brašno, žitarice, testenine, krompir, integralni pirinač, kaše...) u odnosu na proste ugljene hidrate (šećer, slatkiši, sladoledi, čokolada…) koji su istovremeno izvor skrivenih masti.

Značajan izvor ugljenih hidrata kao i vitamina i minerala su voće i povrće. Preporučuje se da dojilja konzumira prvoklasno voće i povrće sveže ili dobro skuvano. U cilju obezbeđivanja dovoljne količine vitamina i minerala u ravnomernoj dnevnoj ishrani, ishrana dojilje mora sadržati barem 300 do 350 g povrća i istu količinu voća. Više nego polovina ovih namirnica mora biti presna – sirova (salate). Dojiljama se savetuje da u svaki dnevni obrok uključe voće i/ili povrće.

Potrebe za belančevinama i kalcijumom takođe su veće nego u vreme trudnoće. Zbog toga se u svakodnevnoj ishrani dojilje preporučuje dodatna šolja mleka ili odgovarajuća količina drugih mlečnih proizvoda (30 g sira, 100 g sira od kiselog mleka, 180 g jogurta, 50 g kiselog mleka ili 150 g sladoleda) koji obezbeđuju povećane potrebe za kalcijumom i zajedno sa redovnim konzumiranjem masne morske ribe (tunjevina, losos, skuša), krtine ili jaja, potrebe za kvalitetnim belančevinama. Konzumiranjem morske ribe majke će za vreme dojenja takođe pokriti dodatne potrebe za jodom.

Potrebe za mastima: za vreme dojenja kvalitetan sastav masti važniji je od količine masti (30 do 50 % energetskih potreba). U ishrani se preporučuje ista količina zasićenih masti (krtina, manje masno mleko i mlečni proizvodi), jedanput nezasićenih masti (maslinovo, suncokretovo, kukuruzno ulje i ulje repice) i više puta nezasićenih masti, prvenstveno omega 3 (masna morska riba) i omega 6 (sojino ulje).

Dojilja prvenstveno mora da obrati pažnju na dovoljan unos omega 3 masti koje su važne za rast, razvoj psihomotoričkih sposobnosti i oštrog vida kod bebe (vidi: masti u vegetarijanskoj ishrani). Spomenute masti majka može da obezbedi konzumiranjem kvalitetne morske ribe (barem dva puta nedeljno), mešavinom kvalitetnih biljnih ulja (svakodnevna primena maslinovog i sojinog ulja ili ulja repice) i avokadom.

Kada je reč o mastima, moramo obratiti pažnju na »skrivene masti« koje se prvenstveno nalaze u prženoj hrani, salamama, kobasicama, punomasnim sirevima, majonezima i slatkišima. Slatkiši (keks, biskvit, kolači…) sadrže veće količine »transmasnih kiselina« štetnih za organizam koje nastaju pregrevanjem masti. Ovakve masti mogu da imaju kancerogene efekte zbog čega ih je u zdravoj ishrani potrebno konzumirati što manje.

Tečnost:

Pogrešno je mišljenje da će većim unosom tečnosti (prvenstveno kravljeg mleka) majka imati više mleka. Osnova majčinog mleka je voda, zbog čega su potrebe za tečnošću samo nešto veće. Preporučuje se da dojilja pije od 2,5 do 3 litre tečnosti dnevno (600 ml više od preporuka za odrasle žene). Potrebe se dodatno povećavaju pri intenzivnom znojenju ili vrućini. Najpogodnije je da se pije voda, negazirana mineralna voda, nezaslađeni biljni i voćni čajevi, nezaslađeni čajevi za dojenje i u izuzetnim slučajevima 100 % voćni sokovi koje razređujemo vodom. Dojilje je potrebno upozoriti da mleko nije tečnost, nego hrana koja sadrži srazmerno veliku energetsku vrednost zbog čega se savetuje umerenost u konzumiranju.

Priprema jela:
Dojilja priprema jelo kuvanjem, dinstanjem u sopstvenom soku, prženjem i pečenjem. Trebalo bi da hranu soli umereno jodiranom solju jer će time pokriti povećane potrebe svog organizma za jodom. Primena jakih začina nije poželjna. Dojilja pri pripremi jela može da koristi domaće mirisne biljke (peršun, drobnjak, bosiljak, tamjan). 

U načelu, dojilja mora da se hraniti raznovrsnom ravnomernom ishranom u koju uključuje sve namirnice iz pojedinačnih grupa. Posebna ograničenja u vezi izbora namirnica praktično ne postoje. Naravno, namirnice moraju biti prvoklasne, besprekorne, zdrave i sveže pripremljene. Dojilja, pre svega, mora da izbegava hranu pripremljenu industrijski koja sadrži puno konzervanasa i veštačkih boja, aroma, aditiva i skrivenih masti i šećera. Zato bi trebalo da izbegava slatku hranu i piće koje donosi veću energetsku vrednost i premalo kvalitetnih hranjivih materija koje su joj za vreme dojenja potrebne. Takođe ne savetujemo konzumiranje oraščića (orah, badem, lešnik) i kikirikija koji su potencijalno najopasniji alergeni.
« nazad